Dana 20.04.2021. godine Narodna skupština Republike Srbije donela je Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Ovaj zakona stupio je na snagu 01.06.2021. godine i sa sobom donosi određene novine kojima se uspostavljaju dodatne obaveze za poslodavce.

Opšte obaveze poslodavca

Poslodavac i organ javne vlasti je dužan da zaposlenima, odnosno drugim radno angažovanim licima, bez obzira na pol, odnosno rod i porodični status, obezbedi jednake mogućnosti u vezi sa ostvarivanjem prava iz radnog odnosa i po osnovu rada, odnosno drugih vidova radnog angažovanja.

Posebne obaveze poslodavca

Osim opštih, pojedini poslodavci imaju i posebne obaveze prilikom sačinjavanja plana ili programa rada kao obaveze izveštavanja.

Šta je plan i program rada ?

Plan ili program rada je planski akt u oblasti rodne ravnopravnosti koji donosi poslodavac i organ javne vlasti.

Ko je u obavezi da donese plan i program?

Organi javne vlasti i poslodavci koji imaju više od 50 zaposlenih i radno angažovanih lica, dužni su da određuju i sprovode posebne mere u zavisnosti od ciljeva koje je potrebno ostvariti njihovim određivanjem i sprovođenjem.

Posebne mere radi zaštite i unapređenja ravnopravnosti određuju se i sprovode na osnovu godišnjeg plana ili programa rada koje poslodavac treba da pripremi u skladu sa zakonom.

Plan obavezno treba da sadrži deo koji se odnosi na ostvarivanje i unapređenje rodne ravnopravnosti, a naročito sadrži: kratku ocenu stanja u vezi sa položajem žena i muškaraca u organu javne vlasti, odnosno kod poslodavca, uključujući i godine starosti, spisak posebnih mera, razloge za određivanje posebnih mera i ciljeve koji se njima postižu, početak primene, način sprovođenja i kontrole i prestanak sprovođenja posebnih mera.

Kada poslodavac dostavlja izveštaj o aktivnostima?

Organ javne vlasti, odnosno poslodavac odgovoran za realizaciju aktivnosti utvrđenih Akcionim planom dužan je da do 31. januara tekuće godine za prethodnu godinu dostavi Ministarstvu izveštaj o realizovanim aktivnostima.

Šta treba da sadrži izveštaj?

Izveštaj treba da sadrži ocenu stanja rodne ravnopravnosti u oblasti za koju je organ javne vlasti ili poslodavac odgovoran, rezultate realizovanih aktivnosti prema indikatorima sa početnom i ciljnom vrednošću, podatke o utrošenim finansijskim sredstvima i preporuke kako unaprediti rodnu ravnopravnost u oblasti na koju se izveštaj odnosi.

Podaci o realizaciji plana ili programa u delu koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti, sastavni su deo godišnjeg izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa koji usvajaju organi javne vlasti i organi poslodavca.

Pored popunjenog obrasca čiji izgled propisuje Ministarstvo, izveštaj sadrži ocenu stanja u pogledu ostvarene rodne ravnopravnosti kod poslodavca, uključujući i razloge zbog kojih nije ostvarena propisana ravnopravna zastupljenost žena i muškaraca u sastavu organa poslodavca, ako ta zastupljenost nije ostvarena.

Organi javne vlasti i poslodavci čiji godišnji izveštaji o realizaciji plana ili programa nisu javno dostupni, dužni su da o usvajanju izveštaja o realizaciji godišnjeg plana ili programa obaveste Ministarstvo i da uz obaveštenje dostave izvod iz godišnjeg izveštaja o realizaciji plana ili programa – deo koji se odnosi na ostvarivanje rodne ravnopravnosti, najkasnije u roku od 30 dana od dana njegovog usvajanja, radi informisanja i praćenja realizacije planiranih aktivnosti u toj oblasti.

Organi javne vlasti i poslodavci čiji su izveštaji javno dostupni dužni su da Ministarstvu dostave obaveštenje o glasilu, odnosno internet stranici na kojoj je izveštaj objavljen, u roku od 30 dana od dana usvajanja.

Kako treba da izgledaju potrebni obrasci?

U ovom trenutku, na dan 08.09.2021. godine, još uvek ne postoje javno dostupni obrasci koji će se predavati ministarstvu, niti jasno predviđene obaveze poslodavaca u pogledu popunjavanja takvih obrazaca.

Do donošenja adekvatnih obrazaca, poslodavci će biti prinuđenu da svoje izveštaje dostavljaju uz pomoć advokata ili drugog lica koje poseduje dovoljno znanja za sačinjavanje izveštaja.

Za sve nedoumice, možete se obratiti našoj kancelariji.

Ko vrši nadzor nad primenom zakona?

Ministarstvo nadležno za rad i zapošljavanje, a inspekcijski nadzor inspekcija rada.