Sve češće organizovanje vojnih vežbi, a samim tim i pozivanje lica da se jave radi vojne vežbe nadležnom organu otvorilo je u javnosti pitanje odnosa prava na prigovor savesti i odazivanja na vojnu vežbu. Na ovom mestu ukratko ćemo izneti najvažnije informacije koje je potrebno da znate kako biste ostvarili zakonom garantovano pravo na prigovor savesti.

Šta je prigovor savesti ?

Prigovor savesti predstavlja izjavu kojom lice saopštava da iz verskih, moralnih ili drugih opravdanih razloga ne može da se prihvati oružja ili čak služenja u oružanim snagama uopšte.

Pravo na prigovor savesti proizilazi iz garancije slobode misli savesti i veroispovesti. Ovu garanciju pruža ustav u članu 43 kao  i brojni međunarodni dokumenti, među kojima je svakako najznačajnija Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koja to pravo garantuje u članu 9.

U pravnom poretku naše republike ovo pravo bliže je određeno Zakonom o vojnoj radnoj i materijalnoj obavezi (član 33) ali i posebnim zakonom, Zakonom o civilnoj službi koji je u celosti posvećen ostvarivanju prava na prigovor savesti.

Ko može biti pozvan na vojnu vežbu?

Na vojnu vežbu mogu biti pozvana lica u rezervnom sastavu Vojske Srbije.

Rezervni sastav Vojske Srbije čine sva lica muškog pola koja su odslužila vojni rok, od trenutka odsluženja do navršenih 60 godina, kao i lica muškog pola koja nisu odslužila vojni rok već su po odredbama Zakona o  vojnoj radnoj i materijalnoj obavezi regulisali obavezu služenja vojnog roka na drugi način. Rezervni sastav uključuje i lica ženskog pola ukoliko su služila vojsku.

Na vojnu vežbu ne mogu da budu pozvana lica koja su  svojevremeno obavezu služenja vojnog roka zamenila civilnom službom (dakle lica koja su u vreme kada su trebala da služe vojsku uspešno istakla prigovor savesti). Ta lica mogu biti pozvana jedino na vežbu civilne zaštite i drugih snaga odbrane.

Da li se povodom poziva za vojnu vežbu može istaći prigovor savesti?

Ukratko, da. Ovo pravo je izričito predviđeno stavom 3 člana 3 Zakona o civilnoj službi. Prigovor mogu istaći ne samo lica koja nikada nisu služila vojsku već i lica koja su ranije služila vojsku redovno. Ovo iz razloga što sloboda misli savesti i veroispovesti podrazumeva i pravo da se lična uverenja promene.

Koji je postupak za ostvarenje prava na prigovor savesti?

Onaj ko želi da istakne prigovor savesti povodom poziva na vojnu vežbu treba da reaguje odmah nakon što je poziv primio.  Naime, rok za podnošenje prigovora je 8 dana od dana uručenja poziva, s tim što je u tom roku potrebnu prikupiti određena dokumenta koja se dostavljaju u prilog prigovoru.

Mada zakon propisuje da se prigovor podnosi na posebnom obrascu, ovaj se obrazac ne može naći ni na internet stranici Ministarstva odbrane, niti na internet stranici nekog drugog državnog organa. Ostaje nada da se takav obrazac može preuzeti u prostorijama nadležnog teritorijalnog organa Vojske Srbije.

Ukoliko ga ne nađete, ne preostaje vam ništa drugo nego da zahtev podnesete u pisanoj formi svojim rečima.

Uz zahtev treba da priloži i:

1. dokaz o školskoj i drugoj stručnoj spremi i posebnim zanimanjima;
2. lekarsko uverenje kojim se dokazuje da je sposoban za rad;
3. dokaz da nema na svom imenu registrovano oružje i da nije nikada podnosio zahtev za izdavanje dozvole za oružje;
4. dokaz da nije osuđivan
5. dokaz da se protiv njega ne vodi krivični postupak za delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Ukoliko ne uspete da prikupite sve ove dokaze u roku od osam dana, sve jedno pošaljite obrazac prigovora to jest prigovora sa onim prilozima koje ste prikupili, a nadležni organ će vas u tom slučaju obavezati da dokumentaciju upotpunite u naknadnom roku.

O prigovoru odlučuje Komisija za civilnu službu. Na odluku ove komisije moguće je izjaviti žalbu koja ne odlaže izvršenje rešenja, a povodom odluke drugostepene komisije može se pokrenuti upravni spor.

Ko ne može da istakne prigovor savesti?

Pravo na prigovor savesti ne može ostvariti onaj:

1. koji je posedovao ili poseduje dozvolu za nošenje ili držanje oružja;
2. koji je podnosio ili je podneo zahtev za nošenje ili držanje oružja;
3. koji je pravnosnažno osuđivan za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti kao i za krivično delo ili prekršaj sa elementima nasilja koji se gone po privatnoj tužbi;
4. koji se bavio ili se bavi prodajom ili popravkom oružja ili municije;
5. protiv koga je pokrenut ili se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti;
6. koji je prekršajno kažnjavan i osuđivan za izazivanje ili učestvovanje u neredima i tučama;
7. ako je registrovan kao vlasnik ili kolekcionar vatrenog ili trofejnog oružja;
8. ako je član lovačkog, streljačkog, streličarskog ili drugog kluba, društva ili udruženja koje u svojim aktivnostima ima upotrebu hladnog ili vatrenog oružja ili je to bio u periodu od godinu dana pre podnošenja zahteva;
9. ako se utvrdi da je u podnetom zahtevu za civilnu službu dao neistinite podatke.