Sve što treba da znate pre nego što se javite advokatu.

Mršav dogovor bolji je od debele tužbe. 

Ova izreka tačna je i primenjiva u svakoj vrsti spora. Posebno, ona dolazi do izražaja onda kada su po sredi porodični odnosi. Dogovor partnera za slučaj razvod braka višestruko je koristan za obe strane u dogovoru. Najpre, dogovorom se izbegava sudski spor koji sa sobom povlači znatan stres za partnere, traje dugo vremena i izaziva velike troškove. Osim toga, ni jedan advokat, sudija niti centar za socijalni rad ne mogu znati potrebe vas, vašeg partnera i vaše zajedničke dece bolje od vas samih.  Iz navedenih razloga naša kancelarija uvek preporučuju klijentima koji nam se jave radi razvoda, da ispitaju mogućnost postizanja sporazumnog razvoda braka. 

Postupak u vezi sa sporazumnim razvodom braka veoma je jednostavan, ipak, nije lako doći do dobrog sporazuma. Da dobar sporazum zlata vredi, znaju oni koji prilikom zaključenja sporazuma nisu imali u vidu sve okolnosti od značaja za nesmetano funkcionisanje odnosa koji takav sporazum uređuje. Iz tog razloga u nastavku ovog teksta ukazaćemo na neke od stvari o kojima bračni partneri treba da razmisle pre nego što zaključe jedan takav sporazum. 

U zavisnosti od toga, da li bračni partneri imaju zajedničku maloletnu decu, sporazumni razvod braka sastoji od 2 odnosno 3 segmenta. 

Prvi i osnovni segment jeste saglasna izjava volja supružnika o tome da žele da se razvedu sporazumno. Drugi segment predstavlja sporazum o deobi zajedničke imovine. Treći segment je sporazum o vršenju roditeljskog prava. 

SPORAZUM O DEOBI ZAJEDNIČKE IMOVINE 

Prvo supružnici treba da utvrde šta sve imaju od imovine, i koji je deo te imovine zajednička imovina a koji je deo te imovine posebna imovina supružnika. 

Ukratko, posebnu imovinu supružnika predstavljaju njihove lične stvari, imovina koju su uneli u brak, imovina koju su u braku stekli poklonom nasleđem ili na drugi besteretni način. Posebnu imovinu supružnika čini i imovina proizašla iz takve imovine u smislu prirodnih ili civilnih plodova te imovine. Posebna imovina se ne deli i ona ostaje u svojini tog supružnika čija je. No pitanje određivanja obima posebne imovine može biti dosta komplikovano, zbog različitih zakonskih pravila i izuzetak, pa je neophodno da se u svakom slučaju konsultujete sa svojim advokatom. 

Zajednička imovina je imovina koju su supružnici stekli u braku svojim radom, kao i imovina koja im je zajednički poklonjenja ili na drugi način besteretno ustupljena. 

Svaki dobra sporazum o podeli zajedničke imovine počinje sa posebnom imovinom. Kad supružnici jasno znaju šta sve predstavlja njihovu posebnu imovinu znaju i da je sva ostalo imovina koja nije posebna, zajednička. 

Kako otpočeti postupak podele zajedničke imovinu?

Kod podele zajedničke imovine potrebno je imati strpljenja. Preporuka je da bračni partneri naprave spisak zajedničke imovine. Najbolje je poći od „velikih“ stvari, nabrojati nekretnine, automobile, druga prevozna sredstva, ušteđevinu i slično. Nakon toga potrebno je nabrojati i sve druge pokretne stvari (najčešće je to nameštaj). Tek nakon toga, može se pristupiti preraspodeli. 

Kome pripada koliki deo?

Prema porodičnom zakonu Srbije pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki. Odnosno da se zajednička imovina deli na „ravne časti“. No supružnici se  prilikom zaključenja sporazuma mogu dogovoriti i drugačije. Ovaj dogovor najčešće zavisi od toga koliko su supružnici zaista doprinosili stvaranju i uvećanju zajedničke imovine. Pošteno je da neki od supružnika dobije veći udeo u imovini ako je njegov doprinos veći, s tim da treba imati u vidu i to se doprinos supružnika ne gleda samo kroz platu već i kroz sav ukupan rad koji je supružnik uložio u stvaranje i uvećanje imovine, održavanje domaćinstva, staranje o deci i slično. Tek kada se supružnici sporazumeju o udelima (da li će imovinu deliti pola-pola i u nekoj drugoj srazmeri) može se preći na konkretnu deoba. 

Konkretna podela stvari i prava: 

Suprotno od situacije kada sastavljaju listu zajedničke imovine ovde supružnici treba da krenu najpre od „malih stvari“. Sa spiska pokretnih stvari supružnici treba da  naprave podelu tako da polovina stvari (gledana prema vrednosti tih stvari a ne prema njihovom broju) pripadne jednom, a polovina drugom supružniku (pod uslovom da su se dogovorili da su im udeli u zajedničko imovini jednaki, ako su se dogovorili da srazmera bude drugačija onda će i podela prema vrednosti stvari pratiti tu srazmeru). 

Nakon toga poželjno je da se supružnici dogovore oko automobila, motora i slično. Kako prevozna sredstva ne mogu biti registrovana na više vlasnika, preporuka je da jedan od supružnika bude registrovan kao vlasnik a da za uzvrat drugom supružniku isplati u novcu vrednost dela tog automobila dugom supružniku. 

Potom je potrebno dogovoriti se oko nepokretnosti. Ukoliko supružnici imaju više nepokretnosti najbolje je za njih da kada je to moguće podelu izvrše tako da svako od njih dobije celo pravo na nekoj od nepokretnosti. Na ovaj način imovina je podeljena do kraja i ne dolazi do situacije u kojoj će supružnici biti suvlasnici na nekretninama. Ovo međutim, često nije moguće jer supružnici imaju samo jednu nekretninu ili više nekretnina koje su različite vrednosti. 

U tom slučaju supružnici se mogu upisati kao suvlasnici sa određenim suvlasničkim udelima na nekretnini (prema dogovoru). U takvom slučaju preporučljivo je da supružnici zaključe i poseban sporazum o načinu korišćenja nekretnine čiji suvlasnici postaju. Ukoliko je nekretnina deljiva, onda je preporuka da se zaključi i sporazum o fizičkoj deobi takve nekretnine. 

Takođe, nije retka situacija da u nedostatku dogovora o tome kome će pripasti nekretnina ili kome će pripasti koji deo nekretnine, supružnici donesu odluku da nekretnina pod određenim uslovima prepiše na ime zajedničke dece. 

Na kraju supružnicima preostaje da podele ušteđevinu. Postoje dva razloga zašto podelu ušteđevine treba ostaviti za kraj preraspodele. Prvo zato što je ušteđevina deljiva stvar i lako se vrši prenos dela ušteđevina sa računa na račun. Drugi i bitniji razlog je taj što često prilikom podele ostale imovine neko od supružnika dobije nešto manje ili nešto više od onog što treba da bude vrednost njegovog udela jer nisu sve stvari uvek iste vrednosti, tada se ta razlika može kompenzovati odnosno nadoknaditi prilikom preraspodele sredstava na štednji. 

SPORAZUM O VRŠENJU RODITELJKOG PRAVA 

Poslednji, za roditelje često najbitniji segment u sporazumnom razvodu braka je pitanje vršenja roditeljskog prava. 

Zakon predviđa dve vrste sporazuma: sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava i sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava. 

Roditelji najbolje znaju koji su njihovi interesi i koji su interesi njihove dece. S tim da treba naglasiti da su roditelj po zakonu dužni da prilikom pregovaranja o sporazumu interese dece stavi ispred svojih ličnih interesa. 

Najveći broj roditelja se odlučuje da zaključi sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava. Iako ovo može biti dobar put za neke porodice, praksa je pokazala da takav sporazum najčešće ne odražava stvarno stanje stvari u životu. Naime, deca će po pravilu nakon prestanka braka živeti samo sa jednim od dva roditelja. Taj roditelj sa kojim deca budu živela će po prirodi stvari donositi odluke o deci koje su manjeg značaja i koje su svakodnevne prirode. U tom smislu nema ništa loše ni ako se roditelji odluče da zaključe sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava. U takvom sporazumu roditelj koji ne vrši samostalno rediteljsko pravo prema deci (nazovimo ga za potrebe ovog članka „drugi roditelj“) i dalje će imati pravo da se viđa sa decom, da deca dolaze kod drugog roditelja i srodnika drugog roditelja. Što je najbitnije, drugi roditelj imaće i dalje pravo da ravnopravno učestvuje u donošenju bitnih odluka za ćivot i razvoj deteta. U smislu zakona te bitne odluke su odluke koje se odnose na obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti kao i ruge odluke koje su bitne za detetov život. 

Roditelji prvo moraju da se dogovore sa kim će deca živeti a nakon toga i o tome kako će deca održavati kontakt sa drugim roditeljem kao i kakve su obaveze drugog roditelja u pogledu izdržavanje zajedničke dece. 

Održavanje kontakta (viđanje) roditelja i dece:

Daleko najčešće, roditelji se dogovaraju da deca sa drugim roditeljem provode svaki (ili svaki drugi vikend), polovinu letnjeg i polovinu zimskog praznika kao i svaki drugi verski praznik. 

Iako je opšta preraspodela vremena viđanja roditelja i deca uvek potrebna, preporučujemo roditeljima da raspored viđanja urede što je detaljnije moguće kako bi se izbegli eventualni nesporazumi u budućnosti. Evo nekoliko stvari o kojima treba da vodite računa: 

Satnica: poželjno je da se roditelji sporazumeju u koliko sati se dete preuzima od jednog roditelja i u koliko sati kog dana se dete vraća nazad (npr. da drugi roditelje dete preuzima svakog petka od 5 popodne, a vraća u nedelju u 4 popodne).

Versi praznici: Vrlo često nije dovoljno da se navede da će dete provoditi svaki drugi verski praznik kod određenog roditelja. Posebno treba voditi računa u situaciji u kojoj roditelji ili njihove porodice slave različite verske praznike. Tada je potrebno odrediti za koji praznik dete obitava kod kog roditelja. Takođe, ukoliko jedan ili oba roditelje ili neko od njihovih bliskih rođaka slavi neku Slavu, potrebno je onda uneti i dogovor o tome. Kada se dogovara oko verskih praznika, treba se odmah dogovoriti i oko državnih praznika. 

Putovanja: Ne zaboravite da će vaše dete putovati i sa vam i sa drugim roditeljem, poželjno bi bilo da roditelji postignu i sporazum oko vremena za kraća i dua putovanja kada imaju pravo da povedu decu sa sobom. 

Rođendani: U žurbi da proces pregovaranja privedu kraju, roditelji često zaborave na rođendane. Dogovorite se na vreme oko datuma kada dete boravi kod nekog od roditelja ili bliskih srodnika povodom njihovih rođendana, kao i gde boravi za svoj rođendan i proslavu svog rođendana. Takođe, dogovorite se i oko mogućnosti da roditelj koji nije sa detetom na njegov rođendan ima pravo da tog dana provede jedno vreme sa detetom, kako bi detetu čestitao rođendan i uručio poklon. 

Davanje izdržavanja,  alimentacija: 

Izdržavanje daje roditelj sa kojim dete ne živi. Najčešće se visina izdržavanja određuje u mesečnim iznosima. 

Kako izračunati visinu izdržavanja?

Iako se izdržavanje po pravilu određuje u mesečnim iznosima, za izračunavanje visine izdržavanja potrebno je uzeti u obzir celu godinu, jer nisu svi troškovi u vezi sa detetom mesečni (npr. kupovina sezonske garderobe, školske knjige, ekskurzije i slično). Saberite koliko je svakom detetu mesečno potrebno za ishranu i ličnu higijenu, tome dodajte mesečne obaveze u vezi sa školskim i vanškolskim aktivnostima (užina, troškovi privatnih časova, troškovi treninga, članarine u sportskim udruženjima i slično). Mesečne troškove pomnožite sa 12 i potom dodajte ostale potrebe deteta. Dodajte koliko je na godišnjem nivou potrebno za garderobu, za školske knjige, za ekskurzije, za proslavu rođendana, za posete bioskopima i pozorištima i slično. 

Kada sve to saberete i podelite sa 12 dobićete iznos koji je detetu u proseku potreban za odrastanje i nesmetan razvoj. 

Nakon što se utvrdio potreban iznos, potrebno je videti koji roditelj koliko treba da doprinese u okviru takvog iznosa. Zakonska je pretpostavka da roditelji treba da doprinose u jednakim delovima. No tome treba dodati još nekoliko okolnosti. Ne zaboravite da roditelj sa kojim dete živi ima i drugih troškova koji se trebaju uzeti u obzir (povećanje režija zbog prisustva deteta, eventualno i povećanje troškova stanarine kada roditelj sa kojim dete boravi iznajmljuje stan, jer taj roditelj mora za potrebe deteta iznajmiti veći stan nego što bi iznajmio za sebe samog i slično). Takođe, roditelj koji je u boljoj materijalnoj poziciji i koji više zarađuje treba i više da doprinosi izdržavanju deteta. Na kraju ne zaboravite da neko od roditelja može imati u drugu decu koju izdržava ili o kojoj se stara što takođe utiče na sposobnost tog roditelje da doprinese izdržavanju deteta. 

Ukoliko imate bilo kakvih pitanja pišite nam ili nas možete pozvati. 

Advokatska kancelarija Todorović