Šta je ugovor o doživotnom izdržavanju?

Ugovor o doživotnom izdržavanju je jedan od najčešćih naslednopravnih ugovora u advokatskoj praksi. 

Ovo je ugovor kojim se jedno lice (davalac izdržavanja) obavezuje da se brine, stara i izdržava drugo lice (primaoca izdržavanja) do kraja njegovog života. 

Zauzvrat, primalac izdržavanja obavezuje se da se nakon njegove smrti prenese na davaoca izdržavanja nekakvu korist. To je po pravilu prenos prava svojine na stvari ili prenos kakvog drugog imovinskog prava, najčešće se ugovorom predviđa da će davalac izdržavanja steći neku nekretninu u vlasništvu primaoca, ali to ne mora uvek biti slučaj, predmet ugovora može biti i pokretna stvar (npr. auto) ili neko drugo pravo (udeo u privrednom društvu) ili više stvari i prava istovremeno (recimo kuća sa svim nameštajem).

Zašto bi ugovor o doživotnom izdržavanju mogao biti pravi izbor za Vas?

Tri su najčešća razloga zbog kojih se pojedinci odlučuju na ugovor o doživotnom izdržavanju. 

Prvi razlog je taj što primalac izdržavanja želi da postigne određeni stepen sigurnosti, komfora i potrebne ispomoći u životu. Tu sigurnost primalac izdržavanja ostvaruje tako što se određeno lice (ili više lica) unapred obavezuje da će u skladu sa ugovorom pružiti određeno izdržavanje primaocu, tako da on u starosti ili bolesti ne mora da zavisi od dobro volje drugih, već se može pouzdati u ugovornu obavezu davaoca izdržavanja. Sigurnost primaoca izdržavanja leži u tome što davalac izdržavanja mora izvršiti svoje obaveze prema primaocu ukoliko želi da ostvari obećanu korist iz ugovora o doživotnom izdržavanju. 

Drugi razlog je što se ovim ugovorom se zaobilaze se pravila o nasleđivanju u pogledu imovine koja je obuhvaćena ugovorom o doživotnom izdržavanju. Drugim rečima, imovina koja je obuhvaćena ugovorom ne ulazi u sastav zaostavštine niti se uzima u razmatranje prilikom utvrđivanja eventualne povrede prava na nužni nasledni deo. 

Nekada primalac izdržavanja ne želi da njegovu imovinu ili deo imovine naslede njegovi nužni naslednici ili ne želi da tu imovinu naslede neki od nužnih naslednika. U takvom slučaju primalac izdržavanja zaključujem ugovora sa tačno određenim licem isključuje mogućnost da imovinu koja je predmet ugovora nasledi neko ko nije poželjan naslednik za primaoca izdržavanja. 

Treći razlog koji je takođe veoma čest, odnosi se na želju primaoca izdržavanja da obezbedi da mu pomoć negu i izdržavanje pruži neko posebno blisko i drago lice, kako bi za slučaj starosti ili nemoći izbegao situaciju da se o njemu staraju neka druga lica, bilo da su u pitanju srodnici ili domovi za stare ili neko treći. 

Ko može biti davalac izdržavanja?

Davalac izdržavanja može biti bilo koje poslovno sposobno lice koje ima nameru da se brine o primaocu.

Najčešća situacija je da se ovaj ugovor zaključuje između roditelja i deteta, ili npr. između tetke koja nije imala dece i njenog bratanca, a kako bi se izbegle razmirice nakon smrti primaoca. Naravno, potpisnici ne moraju nužno biti u srodstvu. Može biti reč o na primer dve komšinice od kojih se jedna brinula o drugoj, svakodnevno joj donosila hranu i lekove, vodila je kod lekara, a zauzvrat će joj ona ostaviti nepokretnost u kojoj živi.

Obaveze davaoca

Ugovorne strane slobodne su da se sporazumeju o tačnoj sadržini obaveze izdržavanja. Ovde ćemo navesti samo neke koje su najčešće. Najčešće se davalac obavezuje da:

• Vodi računa o ishrani primaoca izdržavanja (obavi nabavku prehrambenih proizvoda, donese skuvanu hranu ili skuva hranu potrebnu za davaoca…)
• Vodi računa o ličnoj higijeni primaoca i higijeni životnog prostora
• Vodi računa o zdravlju primaoca (preuzima lekove, zakazuje preglede i vozi do lekara, omogući po potrebi i privatno lečenje…)
• Plaća svakodnevne i druge troškove u vezi sa životom primaoca izdržavanja na način kako je to predviđeno ugovorom

Vrlo često kao posebna obaveza predviđa se i obaveza davaoca izdržavanja da primaoca izdržavanja po smrti sahrani u skladu sa mesni i religijskim običajima. 

Forma ugovora

Ugovor o doživotnom izdržavanju je strogo formalne prirode. To znači da on mora biti sačinjen u pisanoj formi, potpisan od strane ugovornih strana i potvrđen i solemnizovan od strane javnog beležnika. U njega se unose podaci o potpisnicima, o kojim nepokretnostima se radi, koje su njihove međusobne obaveze i odredbe o mogućnosti raskida ugovora.

Nakon što advokat sastavi ugovor, on se u svečanoj formi overava u kancelarijama javnog beležnika, a uz prisustvo oba potpisnika. Javni beležnik tom prilikom utvrđuje identitet stranaka, čita ugovor naglas i pita strane da li se saglašavaju sa njegovim odredbama, nakon čega stranke potpisuju ugovor. U ugovor se unosi klauzula o potvrđivanju da predmetna nepokretnost ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i da se iz nje ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici.

Ako je predmet ugovora nepokretnost, isključivo je nadležan javni beležnik na čijem službenom području se ta nepokretnost nalazi.

Rizici

U trenutku zaključenja ugovora, poznato je koja prava se prenose na davaoca izdržavanja. Ipak, nije izvesno koliko će  primalac živeti, tako da obaveza davaoca iz ovog ugovora može trajati godinama. Na kraju se može doći u situaciju da je davalac za sve godine izdržavanja pružio mnogo više nego što je vrednost nekretnine koju će u trenutku smrti naslediti. Visina davaočeve obaveze zavisi od toga koliko će primalac živeti.

Upis prava

Kako bi se onemogućilo da primalac izdržavanja nakon zaključenja ugovora otuđi nepokretnost, pravo davaoca izdržavanja se nakon overe beleži u evidenciji katastra nepokretnosti.

Troškovi

Uobičajeno je da troškove vezane za sastav, overu i realizaciju ugovora snosi davalac izdržavanja. Nakon smrti primaoca, davalac plaća porez na prenos apsolutnih prava, osim u slučaju kada se  kao pripadnik prvog naslednog reda oslobađa od plaćanja poreza.  

Smrt davaoca

Ukoliko dođe do obratne situacije, odnosno da prvo premine lice koje se brine o primaocu izdržavanja, pozvaće se njegovi naslednici da daju izjavu da li se prihvataju obaveze izdržavanja. Naravno, to oni ne moraju da prihvate.

S advokatom ili bez?

S obzirom na to da zakon propisuje strogu formu ovakve vrste ugovora i da je u slučaju nezadovoljstva moguće osporavati njegove odredbe, preporuka je da ovaj ugovor sastavi stručno lice koje poseduje adekvatno znanje iz ove oblasti, odnosno advokat. 

Advokat će vas detaljno uputiti o mogućnostima za zaključenje, šta su posledice ovakve pravne radnje, koji su rizici i porazgovati sa vama koje su vaše želje. 

Daša Komnenić,

advokatska pripravnica u Advokatskoj kancelariji Todorović