Danas se testament smatra najčešćim načinom raspolaganja u slučaju smrti. Testament, odnosno zaveštanje, je jednostrani pravni akt kojim ostavilac (zaveštalac) raspolaže svojom imovinom i koji proizvodi posledice nakon njegove smrti. Ostavilac testamentom za svoje naslednike postavlja jedno ili više lica, ili određuje nekog na koga njegova prava i obaveze treba da se prenesu u trenutku njegove smrti. 

Sastavljanje testamenta omogućava ostaviocu da slobodno raspolaže svojom imovinom za slučaj smrti. No, testamentom se mogu dati i druge izjave i naredbe u vezi sa smrću onoga koji ga sačinjava, odnosno u čije ime se sačinjava. Primera radi, može se priznati očinstvo, imenovati izvršilac testamenta, odrediti lice koje će se isključivo ili zajedno sa drugima starati o zaštiti lika i dela zaveštaoca itd.

Testament je opozivi izraz volje, a volja ima prednost nad nasleđivanjem po zakonu. Ako zaveštalac napiše valjani testament i njime obuhvati celokupnu imovinu, neće doći do nasleđivanja po zakonu. Ukoliko pak zaveštalac sačini testament samo za deo svoje imovine,  taj deo imovine će se naslediti prema testamentu, a ostatak po zakonu. Ukoliko se imovina ne ostavlja samo jednoj osobi, mora se navesti koji će deo imovine naslednik dobiti. To se može utvrditi uopšteno, na primer tako da svaki od dvojice naslednika dobije polovinu, ili izričito nabrojati stvari koje će naslednicima pripasti. Zaveštalac može u testamentu da nametne uslove i rokove. Primera radi, može odrediti da dete postane naslednik samo ako na kraju školske godine bude odličan đak, i onda bi se radilo o uslovu za nasleđivanje. Ukoliko se odredi na primer određena godina kada dete može da postane naslednik, bila bi reč o roku. 

Da bi se ostaviočeva želja ispunila na najbolji mogući način i da bi se volja smatrala valjanom, namera mora da bude ozbiljna, određena, stvarna i razumljiva, a sam testament mora da bude sačinjen u nekom od zakonom priznatih oblika. Naše zakonodavstvo poznaje čak 9 različitih oblika zaveštanja. Neki od oblika su privremenog ili vanrednog karaktera i svoje dejstvo proizvode samo pod određenim uslovima u određenim rokovima (usmeno, vojno i brodsko zaveštanje). 

Izbor oblika odnosno vrste testamenta stoga nije lak. U našem radu često se susrećemo sa pitanjem klijenata koji oblik testamenta treba da odaberu. Naš najčešći odgovor je da to treba da bude svojeručni testament. Evo i razloga zbog kojih činimo takvu preporuku:

1. Brzina

Za sastavljanje ovakvog testamenta nije potrebno zakazivanje i čekanje termina za sastavljanje, kao što je to slučaj u sudu ili kod javnog beležnika. Svojeručni testament možete sastaviti sami ili uz pomoć advokata. Ovaj testament sačinjava se bez overe.  

2. Privatnost

Svojeručni testament možete sačiniti bez prisustva svedoka i potpisati ga sopstvenom rukom. Ovo je jedina vrsta testamenta kod koje se ne zahteva prisustvo drugih lica, što doprinosi sigurnosti ostavioca da se testament sastavlja bez ičijeg pritiska. Sadržaj ovakvog testamenta do njegovog otvaranja nakon smrti ostavioca ostaje tajna, što je ponekad od izuzetne važnosti za ostavioca. 

3. Jednostavnost

Svojeručni testament se može sastaviti na običnom papiru. Poželjno je da bude napisan uobičajenim stilom kako se zaveštalac i inače izražavao. 

4. Troškovi

Osim što nisu potrebni svedoci, ovaj testament ne zahteva ni plaćanje troškova za sastavljanje. Forma svojeručnog testamenta je jednostavna i pristupačna, a od Vas se očekuje jedino da imate navršenih 15 godina i da imate stvarnu i ozbiljnu nameru za sastavljanje poslednje volje.

Svojeručni testament, s advokatom ili bez? 

Iako je pogodno napisati svojeručni testament, mora se imati na umu da postoji određeni rizik da on iz nekog razloga ne bude važeći, razumljiv ili da prilikom njegovog sastavljanja ostavilac propusti da navede deo imovine ili određene uslove i rokove koji bi mogli biti bitni za izvršenje testamenta. 

Važno je osigurati da poslednja volja padne u ruke od poverenja i da se na taj način izbegne scenario u kom bi je neko izgubio ili sakrio. Ukoliko biste se prilikom izrade ovakve vrste zaveštanja posavetovali sa advokatom, značajno biste umanjili mogućnost sporova u vezi sa pitanjem punovažnosti same forme i sadržaja. Advokat je stručno lice koje je upoznato sa relevantnim činjenicama u oblasti naslednog prava, stoga bi naš savet bio da ukoliko se opredelite za ovakav način sastavljanja poslednje volje da se ipak konsultujete sa stručnjakom, kako biste bili sigurni da će Vaša poslednja želja biti ostvarena onako kako ste zamislili. 

Daša Komnenić,

advokatska pripravnica u Advokatskoj kancelariji Todorović