U proteklih nekoliko dana našoj kancelariji javio se veliki broj klijenata sa identičnom situacijom koja se tiče pokušaja naplate zastarelih potraživanja koje je originalni poverilac naknadno prodao trećem licu. Iz tog razloga, smatramo da je korisno objasniti kada koje potraživanje zastareva kao i kako izgledaju pokušaji „predatorskih“ otkupljivača dugova da nenaplative dugove ipak naplate, te predstavljamo najčešća pitanja i odgovore na ovu temu.

Zastarelost Potraživanja i Predatorski Otkupljivači Potraživanja

Kada koje potraživanje zastareva?

Zakon o obligacionim odnosima propisuje rokove zastarelosti u članovima 371-380. Prema zakonu, opšti rok zastarelosti je 10 godina i on se odnosi na sva potraživanja za koja nije propisan posebni, po pravilu kraći rok. Zakon o obligacionim odnosima poznaje sledeće posebne rokove:

Za tri godine zastarevaju:

  • potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim razmacima vremena (član 372);
  • međusobna potraživanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga kao i potraživanja naknade za izdatke učinjene u vezi s tim ugovorima (član 374);
  • potraživanje zakupnine, bilo da je određeno da se plaća povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu (član 375);
  • potraživanje naknade prouzrokovane štete od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo (član 376);
  • potraživanja iz ugovora o osiguranju osim iz ugovora o osiguranju života (član 380).

Za pet godina zastarevaju:

  • samo pravo iz koga proističu povremena potraživanja, računajući od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraživanja posle koga dužnik nije vršio davanja (član 373);
  • potraživanje naknade prouzrokovane štete od kad je šteta nastala (član 376);
  • potraživanja ugovarača osiguranja, odnosno trećeg lica iz ugovora o osiguranju života (član 380).

Za jednu godinu zastarevaju:

  • potraživanje naknade za isporučenu električnu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimničarske usluge i za održavanje čistoće, kad je isporuka odnosno usluga izvršena za potrebe domaćinstva (član 378);
  • potraživanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika (član 378);
  • potraživanje pošte, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i poštanskih pregradaka, kao i druga njihova potraživanja koja se naplaćuju u tromesečnim ili kraćim rokovima (član 378);
  • potraživanje pretplate na povremene publikacije, računajući od isteka vremena za koje je publikacija naručena (član 378).

Koja potraživanja se najčešće otkupljuju?

Posebnu pažnju potrebno je obratiti na potraživanja koje se tiču ugovora u privredi jer predatorski otkupljivači potraživanja upravo potraživanja iz takvih ugovora otkupljuju u nadi da će uspeti da ih naplate.

Ugovori u privredi su, u smislu Zakona o obligacionim odnosima, ugovori koje preduzeća i druga pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci koji u vidu registrovanog zanimanja obavljaju neku privrednu delatnost zaključuju među sobom u obavljanju delatnosti koje sačinjavaju predmete njihovog poslovanja ili su u vezi sa tim delatnostima. Naročito je neophodno naglasiti da za ugovore u privredi nije bitno da li je dužnik pravno lice ili preduzetnik, jer i preduzetnik obavlja privrednu delatnost.

Dok god je potraživanje nastalo za obavljanje privredne delatnosti (na primer, kupovina fizičkih sirovina od strane naftne kompanije), tu se ima smatrati ugovorom o privredi koji zastareva za 3 godine.

Kako funkcioniše predatorsko otkupljivanje dugova?

Predatorsko otkupljivanje dugova funkcioniše tako što različita privredna društva u Republici Srbiji (koja ovde nećemo imenovati) masovno otkupljuju od drugih pravnih lica veliki broj potraživanja na osnovu ugovora o cesiji i to tako što za sva ta potraživanja plaćaju protivnaknadu u vidu nesrazmerno male vrednosti od ukupno ustupljenog potraživanja.

Primera radi: privredno društvo A od 20 različitih privrednih društava kupi potraživanja u ukupnom iznosu od 1.000.000 evra za naknadu koja iznosi nekoliko desetina hiljada evra i nakon toga kreće u pokušaj da takva potraživanja naplati.

Kako izgledaju pokušaji naplate potraživanja i šta činiti u takvoj situaciji?

Uobičajeno pokušaj naplate potraživanja otpočinje telefonskim pozivom a neretko i većim brojem telefonskih poziva u kojima se kontinuirano insistira na tome da dug postoji, da je dospeo na naplatu, i da postoji obaveza dužnika da ga plati.

Imajte u vidu da se ovi razgovori gotovo bez izuzetka snimaju i da je cilj takvih razgovora dvostruk:

  1. Da se dužnik ubedi da plati navodni dug kako bi izbegao izvršni ili sudski postupak, čime se zapravo dovodi u zabludu da predatorski otkupljivači mogu uspeti u takvom sudskom postupku iako je na osnovu zakona i činjenica vrlo često jasno da u takvom postupku ne bi uspeli zbog zastarelosti.
  2. Da se dužnik izmanipuliše da prizna potraživanje jer se na taj način izbegava prepreka zastarelosti.

Priznanje potraživanja u telefonskom razgovoru koji se kako smo rekli po pravilu snima, može se učiniti na različite načine. Pa se tako primalac poziva može dovesti u nezgodnu situaciju da nešto što je zastarelo odjedanput postane naplativo zbog neveštog izbora reči u komunikaciji.

Iz tog razloga, neophodno je da u slučaju takvog poziva ne odgovarate ni na kakva pitanja već da saopštite da ne želite ništa da izjavljujete bez konsultacije s advokatom i da nakon toga odmah kontaktirate advokata kako bi vam mogao pružiti savet za dalje postupanje. Jednako tako, ukoliko vam od predatorskih otkupljivača potraživanja stigne opomena pred tužbu, tužba ili predlog za izvršenje, potrebno je da bez odlaganja kontaktirate advokata radi pružanja pravnog saveta.

Ako imate bilo kakvih pitanja ili vam je potrebna pomoć u snalaženju sa predatorskim otkupljivačima potraživanja, slobodno nam se obratite mejlom na office@aktodorovic.rs ili pozivom na broj 021/505-205.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *